Home > Dešavanja > Sajam peglane kobasice za vikend u Pirotu

Sajam peglane kobasice za vikend u Pirotu

Ovog vikenda u pirotskoj hali Kej održaće se osmi sajam peglane kobasice, a svoj specijalitet tokom 2 dana trajanja Sajma predstaviće 40 proizvođača ovog tradicionalnog brenda.

photo: tvpirot

Ovogodišnji promoter manifestacije je glumac Boris Milivojević, a kao muzički gosti nastupiće beogradska grupa Kal.

Cena ulaznice iznosiće 200 dinara na dan Sajma, a do petka, 24. januara, mogu se kupiti za 100 dinara.

Podsetimo, Sajam se prvi put održao 2013. godine,a sve je počelo 2 godine ranije , kada je organizovano Svetsko prvenstvo u pravljenju ovog specijaliteta iz pirotskog kraja.

Istorija peglane kobasice 

Ne zna se tačno kad se prvi put javlja i kako je nastala, s obzirom da je područje gornjeg ponišavlja na obroncimaStare planine  gde se ona proizvodi, od davnina, pa i danas poznato kao stočarsko.

Postoje priče koje kažu da potiče iz perioda kada je Srbija bila pod Turskom, što objašnjava izostanak svinjskog mesa u njenom sastavu. Ova priča ima smisla i istorijsku podlogu, ali bez konkretnih podataka o tome.

Druga priča datira iz 19. veka kada je navodno kralj Milan Obrenović za vreme svoje vladavine odlučio da smanji preobiman stočni fond na Staroj planini i spreči dalje uništenje flore. Za tu svrhu doneta je zakonska odredba koja je nalagala ondašnjim seljacima smanjenje broja stoke. Kako ne bi bili na gubitku i rizikovali kvarenje mesa počeli su da prave peglanu kobasicu koja zbog načina pripreme ima dug rok trajanja

Ne postoji univerzalna receptura peglane kobasice, već svaki proizvođač ima svoj odnos i razmeru sastojaka koje koristi koji se godinama prenosio sa kolena na koleno.

Ono što je univerzalno u ovom slučaju je da se za izradu nikad ne koristi svinjsko meso. Sve ostale vrste termički neobrađenog mesa (goveđe, ovčije, kozije, konjsko…) su prihvatljive. Sem toga od sastojaka se koriste još i ljuta paprika, beli luk i so i kombinacija različitih trava koje daju poseban ukus i miris. Najbolji ukus se postiže kombinacijom različitih vrsta mesa, a za pravu peglanu kobasicu su prihvatljiva samo grla uzgajana na Staroj planini. Samleveno i umešeno meso se puni u goveđe crevo i veže na oba kraja, koje kad se okači da visi formira potkovicu — oblik karakterističan za ovu kobasicu.

photo: tvpirot

Dalji postupak podrazumeva sušenje na vazduhu 20 do 30 dana, nekad i duže, zavisno od temperature, bez ikakve termičke obrade, za vreme kog se kobasica svakodnevno, nekad i dva puta dnevno pegla staklenom flašom kako bi iz nje izašao sav vazduh i vlaga, koji su ključni za dugotrajnost proizvoda.

Proces sušenja kobasice se naziva zrenje. To je dugotrajan proces koji se odvija jednom godišnje, u zimskim mesecima zbog toga što vazduh mora biti hladan i bez vlage.

Siguran znak da je zrenje gotovo je bela boja na omotaču, postignuta tvrdoća kobasice i prepoznatljiv miris.

Zbog svog sastava i specifičnog načina izrade peglana kobasica važi za ekološki i najzdraviji suhomesnati proizvod.

Pirotska peglana kobasica se tradicionalno služi uz pirotski kačkavalj i rakiju , ili uz koštunjavo voće.

radio sirena

Možda vas i ovo interesuje
Ovo voće treba da jedemo zimi!
Predlog za Božićnu trpezu
Drugo veče 58. Festivala, proteklo je uz pop pevačicu Severinu
Predsednik Milan Đokić otvorio 58. Festival kulture mladih Srbije

Ostavi komentar